Aditivi – dodaci životnim namirnicama

Dodaci životnim namirnicama su "prirodne ili hemijske supstance koje se dodaju namirnicama za postizanje određenog kvaliteta, trajnosti, izgleda ili specifičnih osobina."
Kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača od štetnih efekata dodatih supstanci u namirnicama, članice EU su se dogovorile da se kreira lista svih pouzdanih, a time i dozvoljenih aditiva, i da se pojedinačnim supstancama daju brojevi. Ovi "E-brojevi" (ustvari EU-brojevi) namenjeni su pre svega pojednostavljivanju trgovine između članica Evroprske zajednice, dok je informisanje potrošača njihov sporedni efekat.
Navedeni cilj kome se teži, u vezi sa navedenom listom dozvoljenih aditiva, jeste već pomenuta zaštita potrošača. Da bi neka supstanca mogla da bude uvrštena na tu listu, najpre mora da prođe brojne testove, kako bi potom bila proglašena toksični neškodljivom. U dozvoljenoj dozi ona ne sme da dovede do znakova trovanja, poremećaja plodnosti, stvaranja raka, telesnih abnormalnosti i poremećaja u trudnoći.

Postavlja se pitanje – da li je ovim "merama opreza oko naših namirnica", kako se tvrdi od strane zvaničnika, naša ishrana zaista postala zdravija i bez rizika?
Kod bližeg posmatranja zakonski regulisane "pozitivne liste", tj. svih "dozvoljenih" aditiva, uviđaju se različiti aspekti tog rešenja, koji nisu baš uvek pozitivni.

S jedne strane, smanjuje se rizik od trovanja nekom namirnicom i u širem smislu od oboljenja, a postoje i mnogobrojne mogućnosti da se namirnice sačuvaju od kvarenja. Na drugoj strani, sve više se oseća i sumnja da su se ovim zakonskim rešenjem širom otvorila vrata trgovački orijentisanim manipulacijama našom hranom. Prehrambena industrija je moćna industrijska grana, sa milijardama profita, i širom sveta je zauzeta time da našu hranu uz pomoć "dozvoljenih" dodataka učini još boljom, dugotrajnijom, obojenijom, mirisnijom. Drastično udaljavanje kvaliteta takvih namirnica od njihovog prirodnog stanja, za proizvođače je od drugorazrednog značaja, sve dok se roba dobro prodaje. To se ne odnosi samo na velike proizvođače. Danas svaki mali, pa i najmanji proizvođač (pekar, mesar, poslastičar...) dobija od hemijske industrije širok izbor supstanci, a uz to i besplatni know how (kako da ih upotrebi), kako bi svoju robu u potpunosti dozvoljeno "poboljšao" i time bio konkurentan na tržištu.

Potrošač o čijoj se zaštiti u početku radilo, nalazi se u vrtlogu nepreglednih ali "dozvoljenih" manipulacija svoje svakodnevne hrane, čemu se uopšte ne može odupreti.
U sledećoj tabeli prikazaćemo približnu godišnju potrošnju aditiva u nekadašnjoj SR Nemačkoj, u toku 1981. godine. Podaci se baziraju na izveštaju hemijske kompanije Coechst. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je današnja situacija još drastičnija. Devedesetih godina nije bilo dostupnih zvaničnih izveštaja na ovu temu. U ovom izveštaju se navodi da je tada prosečan građanin Nemačke na godišnjem nivou konzumirao nekoliko desetina kilograma aditiva?! (Podaci su preuzeti iz knjige dr Petera Šumahera – Peter Schumacher: Biophysikalische therapie der Allergien). U našoj zemlji za sada ne postoji adekvatna statistika na ovu temu.

Godišnja potrošnja dodataka životnim namirnicima - Savezna Republika Nemačka (1981. godina)

Boje Konzervansi Emulgatori Zaslađivači Zgušnjivači Kiseline Pojačivači ukusa

325 tona 2.300 tona 15.870 tona 1.300 tona 15.700 tona 44.600 tona 13.380 tona

Za osobe sklone alergijama ove činjenice imaju veoma važan značaj. Mnoge E-supstance, koje su pridodate na listu dozvoljenih, pokazale su se doduše toksikološki neškodljivim, ali su se takođe pokazale i kao značajni potencijalni alergeni. Pri njihovom unošenju mogu nastupiti prave alergijske i pseudo-alergijske reakcije ("pseudo-alergije" se definišu kao "prekomerna reakcija organizma koja nastupa tek nakon uzimanja određene količine neke supstance"; ona je dakle kvantitativni fenomen, za razliku od "pravih alergena", koji mogu izazvati prekomernu reakciju organizma nezavisno od količine).

Pseudo-alergije na dodatke namirnicama u smislu navedene definicije veoma su značajne, prvenstveno zbog toga što ista E-supstanca može da se unese u toku dana kroz različite namirnice. Razlika između pseudo i pravih alergija, doduše stvara jasniju predstavu reakcije organizma, ali nema neki praktični značaj. Granice su klizave, a dijagnoza i terapija slede isti postupak. Od novijih podataka zanimljivo je napomenuti još i to da u našem okruženju cirkuliše preko 80.000 hemikalija i da ih mi većim delom unosimo u sebe putem hrane. Svetska zdravstvena organizacija iznosi podatke da čovek godišnje konzumira 4,5 l pesticida i 5 kg aditiva, dok se godišnje registruje više od 30 miliona slučajeva trovanja pesticidima. Zanimljivo je u tom pogledu uporediti već pomenute podatke iz SR Nemačke za 1981. godinu i skorašnje diskutabilne podatke Svetske zdravstvene organizacije. S obzirom na način ishrane današnje populacije sa sigurnošću se može pretpostaviti da prosečna osoba godišnje konzumira znatno više od 5 kg aditiva.

U našoj ordinaciji se sprovodi testiranje i terapijsko otklanjanje intolerancija na sledeće aditive:

ADITIVI – dodaci hrani

ANTIOKSIDANSI
Sprečavaju da kiseonik iz vazduha reaguje sa masnim sastojcima hrane, pa tako usporavaju kvarenje hrane. Stavljaju se u sve jestive masnoće, proizvode od krompira, grickalice, supe, začine, marcipan, nugat i proizvode od kikirikija.

Antioksidansi 1 E 320 BHA = butilizovan hidroksianizol E 321 BHT = butilizovan hidroksitoluen E 1102 glukoza oksidanaza

Antioksidansi 2 E 310 propil galat E 311 okti galat E 312 dodecil galat

Antioksidansi 3 E 306 tokoferol = vitamin E E 307 alfa tokoferol E 307 gama tokoferol E 309 delta tokoferol

Antioksidansi 4 E 300 L-askorbinska kiselina = vitamin C E 301 Na L-askorbat E 302 Ca L-askorbat E 304 6-palmitoleik vit. C

AROMATICI
Pojačavaju ukus namirnica. Teraju ljude da više jedu. Koriste se u sušenim, zaleđenim ili termički obrađenim proizvodima. Najpoznatiji je glutamat iz biozačina (Vegeta, Začin C ...) koji izaziva glavobolje, to jest "sindrom kineskog restorana" zbog velikih količina glutamata u tim jelima.

Aromatici 1 E 621 mono Na L-glutamat E 622 mono K L-glutamat E 623 Ca di-L-glutamat E 624 mono amonijum L-glutamat E 625 Mg di-L-glutamat

Aromatici 2 E 620 L-glutaminska kiselina E 626 gvanilična kiselina E 627 di-Na-gvanilat E 628 di-K-gvanilat

Aromatici 3 E 630 inozinska kiselina E 631 di-Na-inozinat E 632 di-K-inozinat E 633 di-Ca-inozinat

Aromatici 4 E 634 Ca-5-ribonukleotid E 635 di-Na-5-ribonukleotid E 636 maltol E 637 etil malto

EMULGATORI
Povezuju vodene i masne sastojke hrane u emulziju. Koriste se u hlebovima, pecivu, kolačima, testeninama, grickalicama, supama, sosovima, desertima i margarinu.

Emulgatori 1 E 322 lecitin E 422 amonijum fodfatid glicerol sirćetna kiselina E 470 Na-K-Ca-soli masnih kis. (magnezijum stearat) E 624 mono amonijum L-glutamat E 625 Mg di-L-glutamat

Emulgatori 2 E 471 mono-di-gliceridi jestivih masnih kiselina E 472 a sirćetni estri glicerol sirćetne kiseline E 472 b estri mlečne kiseline E 472 c limunski estri glicerola E 472 d tartarični estri glicerola E 472 e diacetil tartarični estri glicerola E 472 f sirćetni estri glicerola

Emulgatori 3 E 473 ester šećera E 474 gliceridi šećera E 475 poliglicerinski extri masnih kiselina

Emulgatori 4 E 491 sorbitan-monostrearat E 492 sorbitan-stearat E 493 sorbiton-monolaurat E 494 sorbitan-monooleat E 495 sorbitan-monopalmitat

BOJE
Služe da namirnice lepše izgledaju otvaraju apetit. Koriste se u slatkišima, proizvodima od ribe, džemovima sa zaslađivačem, margarinu, sirevima i u kandiranom voću.

Žuta boja E 100 kurkumin (turmerik) E 102 tartrazin E 104 kinozin žuta E 160 a karoten E 161 a flavoksantin E 161 b lutein E 161 c kriptoksantin E 161 e violaksantin

Narandžasta boja E 160 d likopen E 160 e apo-8-karotinal E 160 f apo-8-karoten kiseli etil ester E 161 d rubiksantin E 161 g kantaksantin Braon boja E 150 karamel

Crvena boja E 110 žuta boja zalaska sunca E 120 kohinealna (karmini) E 122 azoburin E 123 amarat E 124 ponceau (ponso) E 127 eritrozin E 129 aluro crvena E 161 f rodoksantin E 162 betanin E 180 rubin pigment BK

Plava boja E 131 patent plava E 132 indigotin 1 Zlatna / srebrna boja E 173 aluminijum E 174 srebro E 175 zlato Bela boja E 170 Ca karbonat E 171 titanijum dioksid .

Zelena boja E 140 hlorofil a + b E 141 jedinjenje hlorofil - bakar E 142 sjajna, kisela zelena

Crna boja E 151 sjajna, crna BN E 153 ugljeno crna E 579 gvožđe-glukomat E 585 gvožđe-laktat

Mešavina boja E 101 laktoflavin E 101 a riboflavin-5-fosfat E 154 braon FK E 155 braon HTK E 160 c kapsantin, kapsorubin E 172 oksid gvožđa E 900 dimetilpolisilaksan