Alergija na hranu

Alergija na namirnice se javlja kod preosetljivih osoba, to je imuna upala koja uzrokuje na ponovljeni kontakt antigena (alergena) i antitela .

Kako se manifestuje?

Alergijske reakcije na hranu su raznolike. Mogu da izazovu reakcije opasne po život (anafilaktički šok) ili da zahvate jedan od organa. Najčešće su kožne reakcije (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis). Neretko, alergija na hranu se manifestuje samo tzv. oralnim alergijskim sindromom, odnosno osećanjem pečenja ili svraba jezika, otokom jezika, usana, nepca ili ždrela. Zahvaćenost disajnog sistema može da se manifestuje simptomima astme i alergijskog rinitisa. Simptomi alergije na hranu u sistemu za varenje su grčevi, mučnina, povraćanje i dijareja.

Kada se najčešće javlja
Alergije se javljaju u svim životnim dobima. Međutim, deca su sklonija tome, pogotovo ako već imaju neku alergijsku bolest (na primer atopijski dermatitis) ili su te bolesti prisutne u porodici.
Koja hrana najčešće uzrokuje alergijske reakcije?
Najčešći alergeni u hrani su spojevi koji sadrže šećere i masnoće. Namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su žitarice, mleko, jaja, ribe, rakovi i školjke, soja, kikiriki, orasi, bademi, lešnici i jagode i kivi. Kod odraslih je oko 90 odsto alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. A kod bolesnika alergičnih na polen breze česta je i alergija na jabuku, sirovi krompir, šargarepu, celer, grašak i sl.

Kravlje mleko
Obično su žrtve alergije na mleko deca, 2,5 odsto bebe, i ona traje do druge godine života. To su prve strane belančevine sa kojima dolazimo u kontakt. U kravljem mleku se nalazi dvadesetak materija koje mogu da izazovu alergijsku reakciju.
Alergeni su osobito beta-laktoglobulin, ali i drugi proteini i mleka. Treba naglasiti da mlečna mast i mlečni šećer laktoza ne uzrokuju alergiju. Pasterizovanje ne smanjuje alergenost. Oko 50 odsto bolesnika koji su alergični na kravlje mleko alergični su i na kozje mleko.Oko 85 odsto dece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko prestaje da bude alergično do treće godine života i mogu da konzumiraju kravlje mleko bez posledica.

Jaja
Češća je alergija na belance, nego na žumance. U jajetu se nalaze brojni proteini glikoproteini koji mogu da izazovu nastanak alergijske preosetljivosti (ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim). Ovoalbumin čini više od 50 odsto ukupnih proteina belanca, kako u sirovom jajetu, tako i u kuvanom.

Voće i povrće
Alergijske reakcije na te namirnice najčešće uzrokuju kikiriki, orah, badem, jagoda i kivi. Kod mlađih osoba češće su reakcije na brašno (pšenično i kukuruzno), paradajz itd.

Lečenje alergije
Bolesnicima koji su alergični na određenu vrstu namirnica preporučuje se eliminaciona dijeta, tj. izbegavanje tih namirnica. Osobe s rizikom ponovljene teške alergijske reakcije moraju pri ruci da imaju autoinjektor adrenalina i brzodelujući antihistaminik.

Pomažu li lekovi?
Najvažnija terapija kod bolesnika alergičnih na hranu je eliminaciona dijeta. Ako su bolesnici osetljivi na više namirnica ili nije tačno utvrđen uzrok alergije na hranu, može se preporučiti primena tableta antihistaminika (loratadin, feksofenadin, cetirizin) i kratkotrajna primena kortikosteroida. Specifična imunoterapija vrlo je rizična i po pravilu se ne sprovodi.

Kako se dokazuje alergija na hranu?
Postoji nekoliko načina koji mogu da dokažu da li ste alergični na određene namirnice:
- kožnim testovima
- određivanjem nivoa specifičnih IgE antitela u krvi bolesnika.
- provokacijskim testom, bolesniku se, prema određenom protokolu, daju namirnice za koje se sumnja da su uzrok alergije i prati se mogući nastanak alergijskih simptoma.
- testiranjem biorezonantnom metodom aparatom BICOM (tenzor test tehnikom) pomocu Schumacher-ovog test seta ampula na oko 90 najcescih elemenata hrane i pomocu KTT test seta aditiva.