Dijeta kod astme

Dijeta kod bronhijalne astme Bronhijalna astma je bolest koja ako zauzme stabilan i kontrolisani tok najčesće ne ugrožava život čoveka ali uvek umanjuje kvalitet života i zahteva dugotrajno lečenje i higijensko dijetetski režim. Pravailna i zdrava ishrana obolelih od astme može da učini da napadi budu redji, simptomi znatno blaži i na taj način se alergijska astma može dosta dobro da stavi pod kontrolu. Zato pravilna ishrana u obolelih od astme nije samo profilaktično sredstvo nego i važan element u uspešnom lečenju ove bolesti.

Ishrana pacijenata sa astmom treba da bude visoko kalorična, lako svarljiva i u ishrani treba koristiti samo prirodne proizvode. Poželjno je da se eliminišu masna mesa, životinjske masti, kobasica i sve vrste konzervirane hrane. To je zbog činjenice da mnogi od konzervansa koji se koriste u prehrambenoj industriji, posebno sulfiti, nitrati, i drugi, imaju sposobnost da pogoršaju tok astme.

Osvežavajući napici "Fanta", "Pepsi-Cola" i slično, kao i bezalkoholna pića na bazi različitih ekstrakata i esencija, pacijentima sa astmom se takođe ne preporučuju. Astmatičarima se preporučuje da piju - čaj i slabo mineralnu vodu u nesto većim kolicinama, dok se alkoholna pića potpuno isključuju. U poslednjih nekoliko godina u naučnoj literaturi se opisuju i slučajevi tzv "restoran astme" kada se čak i nakon ne baš obilnih obroka u restoranima dosta često kod astmatičara razviju teški napadi do stadijuma kada je potrebna intenzivna nega i reanimacija. Razlozi za ovu pojavu su predmet posebnih studija,ali je velika verovatnoća da je uzrok konzumiranje velikog broja različitih elemenata hrane i njihovo loše kombinovanje.

Posebno treba sprovoditi strogu dijetu bolesnicima sa aspirinskom netolerancijom. Greške u ishrani se odmah odražavaju na zravstveno stanje takvih pacijenata. Izbor ishrane kod pacijenata sa netolerancijom na aspirin znatno je otežan činjenicom da su salicilati (analog aspirina) - sadržani u mnogim namirnicama, posebno voću i povrću.

Voće i povrće koje sadrži salicilate:
Jabuke, kajsije, grožđe, limun, breskve, dinje, narandže, šljive, različite vrste ribizli, višnje, kupine, ogrozd, maline, jagode, krastavci, paprike, paradajz, krompir.

Kao što se može videti iz ovih podataka, gotovo sve povrće, voće i bobice, sadrže salicilate. Pored ovih vrsta voća, mnoge vrste kozervisane hrane sadrže aditive koji izazivaju slične reakcije u organizmu kao salicilati. Zato se preporučuje oprez sa konzervisanom hranom i gore navedenim vrstama voća i povrća naročito u periodima napada ili pogoršanja astme.

Jednako važan je i način ishrane i za pacijente koji uzimaju kortikosteroide u tabletama i zato se najčesće suočavaju sa viškom kilograma.

U takvim slučajevima je važno smanjiti količinu mesa u ishrani i usmeriti se na mleko i mlečne proizvode i namirnice biljnog porekla: jogurt, sir, svež kupus, karfiol, šargarepa, tikvice i td. Potrebno je ograničiti korišćenje krompira, posebno (jer sadrži dosta salicilata), većinu žitarica (osim heljde), brašno, testenine i konditorske proizvode. Nemasno meso ili riba se preporučuju samo jednom ili dva puta nedeljno. Takodje se isključuju i svi ostali elementi hrane na koje postoji nepodnošljivost a to možemo da saznamo ako uradimo test intolerancije na elemente hrane BICOM biorezonantnom dijagnostikim.

Dijeta za astmu treba da obuhvata one elemente hrane koje sadrže antioksidanse.

To je neophodno zbog činjenice da antioksidansi mogu pomoći da se smanji oslobađanje histamina u organizmu ili da se ubrza njegova razgradnja. Histamin - hormon proizveden od strane organizma uzrokuje suženje bronhija i izaziva napad astme.

Kvercetin - snažan antioksidans koji ublažava simptome astme i alergija kod astmatičara.
Izvori: jabuka, luk, brokoli, crveno grožđe, trešnje, čaj, brusnice, maline, borovnice..

Antioksidansno i anti–upalno dejstvo imaju neke kiseline iz odredjenih biljaka. Ove kiseline se nalaze u mnogim kulinarskim biljkama: ruzmarin, kadulja, menta, origano, matičnjak, majčina dušica.

Beta - karoten (vitamin A) je antioksidans rastvorljiv u mastima i on se bori sa slobodnim radikalima koji uzrokuju kontrakciju glatkih misića disajnih puteva i time njihovo suženje.

Izvori beta - karotena: žuto- narandžasto i zeleno povrće i voće. To su: spanać, šargarepa, bundeva, mango, dinje, kajsije.

Magnezijum i kalijum poboljšavaju funkciju pluća. Izvori ovih elemenata su: suve smokve, avocado, jabuke, kajsije, seme bundeve, mekinje, spanać, repa i kukuruz.

Namirnice bogate vitaminom B6 – takodje čine osnovu ishrane za astmatičare

Izvori vitamina B6 su: avokado , goveđa džigerica,belo meso (ćuretina,piletina), banane, proso, kukuruz, nemasni jogurt, losos, škarpina, skuša, pastrmka.

Snažni antioksidansi - vitamini C i E – ove važne vitamine sadrži crvena paprika, crne ribizle, zelene slatke paprike, kivi, karfiol, mahune, zelena lisnato povrće.

Vitamin B6 pomaže da se smanji intenzitet i učestalost astme.

Istraživanja su pokazala da i višak soli pogoršava astmu.

U područjima u kojima etničke kuhinje podrazumevaju slaniju hranu nailazimo na podatke da je u tim krajevima često procenat astmatičara veći. Osim toga, prekomerni unos soli može da smanji kalijum – koji utiče na poboljšanje funkcije pluća.

U ishrani za astmatičare postoji maksimalni dnevni unos soli, a to je 2-2,5g. Ova količina je dovoljna da da jelu slab slani ukus. So se može zameniti i sa začinima i biljem.

Važna je i činjenica da postoji "skrivena" so najčešće u konzervisanom povrću, zamrznutoj hrani i mineralnoj vodi.

Aditivi i konzervansi

Neki prehrambeni aditivi i konzervansi mogu da izazovu astmu:

E - 102 (tartrazine) – vestacka žuta boja, E - 122 (azorubin) – crvena boja.

Primeri: konzervisano voće i povrće, konditorski proizvodi, bezalkoholna pića, umaci, čips, supe, rezanci, pirinač, testenina, ulje, likeri, sladoled i ukiseljena hrana.

Elementi hrane koji se izbegavaju kod pacijenata sa bronhijalnom astmom:

Sir, (posebno Roquefort) i luk (visoki sadržaj biološki aktivnih supstanci)
Dimljene goveđe kobasice;
Ribe i rakovi, morski plodovi (konzervisane ili pohranjene u salamuri);
Pivski kvasac;
Kiseli kupus;
Soja;
Kravlje mleko;
Masti životinja (govedina, svinjetina , jagnjetina);
Vino i pivo;
Svi agrumi, crveno i zeleno povrće i voće;
Jaja , čokolade i sve vrste oraha;
Složeni ugljeni hidrati (peciva, kolači i sve vrste keksa).

Ne treba zaboraviti "aspirinsku" astmu koja je izazvana acetilsalicilnom kiselinom. Ovaj lek ima sličnu hemijsku formulu, kao supstance koja se naširoko koriste u industriji kao konzervansi. Ove supstance ( salicilati ) nalaze se u mnogim vrstama voća i povrća. Sve bobice, breskve, dinje, šljive, paprika, krastavac, paradajz, krompir i gotovo svi citrusi, sadrze ovu supstancu. Zato ove namirnice treba izbegavati ili ih jesti u vrlo malim količinama.