Aeropalinoloski izveštaji

Aeropalinoloski izvestaji su tabelarni prikazi koncentracije polena u kubnom metru vazduha u atmosferi odredjenih regiona.

Koncentracije alergogenih polena se meri uredjajima, takozvanim “klopkama za polen.

Jedno merno mesto pokriva teritoriju od 30-50 km u precniku u zavisnosti od konfiguracije terena.U evropskim zemljanja postoji veoma gusta mreza za pracenje koncentracija polena.

U Srbiji uredjaji za detekciju polena se nalaze u sledecim gradovima: Na teritoriji Grada Beograda na dva mesta, Pozarevac, Zajecar, Nis, Vranje, Kraljevo, Čačak, Krusevac, Vrsac, Kula, Kragujevac, Loznica, Pancevo i Subotica.

Kod nas se vrsi identifikacija polena 24 biljne vrste (ambrozija, pelin, bokvica, kiselica, koprive, stir, lipa, trave, konoplja, leska, jova, tisa, cempres, brest, javor, vrba, topola, breza, grab, platan, orah, hrast, bor)

Medjunarodno udruzenje za aerobiologiju (IAA) definisalo je vremenski period u kome se vrsi kontinuirano uzimanje uzoraka. U Srbiji zbog klimatskih uslova ovaj period pocinje od 1.februara (polen leske i jove) i traje do pocetka novembra(kraj cvetanja ambrozije i pelina)

Koncentaracija polena se odredjuje za jedan dan,needlju,deset dana,mesec,sezonu i godinu za svaku biljnu vrstu pojedinacno.

Polen se sakuplja volumetrijskom metodom po Hirst-u.Nakon kvalitativnog i kvantitativnog pregleda polena rezultati se izrazavaju kao koncentracije (broj zrna polena u kubnom metro vazduha).Granicne vrednosti za polene drveca i trava je 30 zrna polena u m3 vazduha,dok je za polen ambrozije 8-15 zrna u m3 vazduha.

Kada poleni odredjenih vrsta biljaka u toku perioda cvetanja dostignu steepen zrelosti.

Tada dolazi do emitovanja polena pomocu prirodnih i meteoroloskih mehanizama rasipanja.

Emisija polena je po pravilu obilnija pri vecoj temperauri i smanjenoj vlaznosti vazduha, pri vetrovitom vremenu i u jutarnjim casovima.

Aeropalinoloska prognoza ukazuje na polen onih biljaka koje u narednom periodu mogu da izazovu alergijske reakcije kod osetljivih osoba.