.
Biorezonantna terapija
Terapijske indikacije
Astma
Intolerancija na hranu
Polenska kijavica
Mršavljenje
Mikoze - Kandida
Poleni
Bahove cvetne esencije
Pušenje
Istraživačke studije
Aditivi
Homeopatija
Pet elemenata
Alergeni
Dijagnostički setovi
Terapijski programi
Bicom čip
BICOM minerali i ulje
Istorijat BRT
Sertifikati
Literatura
Linkovi
Simptomi
Simptomi alergije u zavisnosti od toga koje organe zahvata, najcesce izaziva simptome disajnih puteva, sinusa i nazalnih prolaza, kože i probavnog sistema. Alergijske reakcije mogu da se kreću od blage do teške. U nekim teškim slučajevima, alergije mogu da izazovu reakcije opasne po život i poznate su kao anafilaksije.
Senska groznica, takođe pod nazivom alergijskog rinitisa, može izazvati:
- Kongestija
- Svrab, curenje iz nosa
- Svrab, vodenaste ili natečene oči (konjuktivitis)
Atopijski dermatitis, alergijska stanja kože pod nazivom ekcem, može izazvati:
- Svrab kože
- Crvenilo kože
- Ospu ili kože
A alergije na hranu mogu izazvati:
- Peckanje usta
- Oticanje usana, jezika, lica ili vrata
- Ospe
- Anafilaksije
Alergije na ubod insekata mogu uzrokovati:
- Veliki otoci (edem) na mestu uboda.
- Svrab ili plikovi po celom telu
- Kašalj, stezanje u grudima, otežano disanje ili nedostatak daha
- Anafilaksije
A alergije na lekove I druge hemijske supstance mogu izazvati:
- Ospe
- Svrab kože
- Osip (rash)
- Otok na licu
- Otezano disanje (wheezing)
- Anafilaksije
Anafilaksije
Neke vrste alergija, uključujući i alergije na hranu i ubode insekata, imaju potencijal da izazove ozbiljne reakcije poznate kao anafilaksije. Ova stanja spadaju u najhitnija stanja opasna po zivot, a ove reakcije mogu da dovedu do sanja soka. Znakovi i simptomi anafilaksije uključuju:
- Gubitak svesti
- Dezorijentisanost
- Otezano disanje sa skracenim udahom.
- Ubrzan I oslabljen puls.
- Osip po koži.
- Mučnina i povraćanje.
- Oticanje disajnih puteva, što može da blokira disanje.
Kada kod doktora
Na lekarski pregled treba otici uvek ako imate simptome za koje sumnjate da mogu da budu izazvani alergijama, pogotovo ako uočite nešto u svom okruženju sto bi moglo da inicira alergije. Ako imate simptome nakon uzimanja novih lekova, pozovite vaseg doktora i to odmah.
Za ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksije), obavezno zatražite hitnu medicinsku pomoć koja mora da blagovremeno reaguje dajuci ampulirane antialergijske lekove I kortikosteroide.
Ako ste imali teške alergijske napade ili bilo kakve znake i simptome anafilaksije u prošlosti, kod svake ponovljene slicne reakcije morate da se obratite lekaru. Evaluacija, dijagnoza i dugoročno upravljanje anafilaksijom su komplikovani, tako da se u resavanje ovog problema moraju ukljuciti specijalisti iz alergologije i imunologije.